Jednom su sadili lipu

stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...

Bio sam nov u tom stripu

komšijin mali kog' su pustili da gleda...

Stari Nestorov potpalivši korov tad reèe mi:

"Ti si mlad, ti æeš dospjeti za taj hlad..."



Jednom je prošla kraj mene

sa tipom kog' sam znao taman da se javim...

Skrila je pogled na vreme,

al' sasvim dovoljno za žur (ili bluz, ne znam)

u mojoj glavi...

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom

i sve što veæ sleduje...

Neka, lutko, u redu je...



HEJ, SVE TO DOÐE NA SVOJE

ODAVNO PRAVILA ZNAM

SAMO TUGE SE BROJE...

HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU

JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...



Jednom sam voleo zbilja

mislim na ljubav-PRAVU, ŠAŠAVU I SILNU...

Vozio hiljadu milja

k'o onaj ružni Francuz

u prelepom filmu...

Vukle me šine pod toèak mašine,

al' ona me spasila...

sve je druge ugasila...



Jednom su palili lišæe

sa one lipe dim je lebdeo do neba...

Na koncu, nema ih više-

stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...

'ko nije drvo razumeo prvo,

pa tek onda sadio

taj nije ništa uradio...

i shvatit æe kad-tad

DA NE ZNA ŠTA JE HLAD...